Jedni tvrde kako im je stroga izolacija u doba najžešćeg haračenja Korone, uštedjela šoldi dovoljnih za kupnju pristojne garsonijere. Drugi se pak žale da ih je ‘nesritna nenadinja’ spriječila da ulože 100, a dobiju barem 200 eura. Je li riječ o mešetarenju dionicama? Nije nego o svadbama, pirovima, vjenčanjima…
Obje procjene stoje. Za pirove se puno potroši, ali nakon što učiniš računicu pa od poklona u kuverti odbiješ troškove, ostaje ti više nego što si uložio. Svadbe tako postaju sigurnom investicijom. Nekad si na pir od 100 ljudi mogao očekivati: 20 miksera, 10 kućnih vaga, 8 bešteka, 12 servisa. Ostatak je pripadao njegovom veličanstvu kristalu. Nikad duperane čaše, vaze i čikobernice, skupljale su prašinu po regalima. Takvi bi se pokloni u pravilu prosljeđivali za neki drugi pir. Ispočetka se pazilo da isti poklon ne bude predan prethodnom darovatelju. Kasnije se ni to više nije obadavalo. Kristal je kružio postojano kao Zemlja oko Sunca.
Danas ćemo o situacijama oko jednog pira netom po svršetku posljednjeg rata. U mirni dom tri neudane sestre, Rite, Gite i Cvite, te brata im udovca Vinka, uselio se konfužjun po dolasku nećaka Stivena i izabranice mu Mary. Oboje su služili u UNPROFOR-u. Stiven je u žaru domoljublja odlučio ostati na grudi predaka i zasnovati novi dom sa zaručnicom. Tako su se i uselili barba Vinku i tetama. Počeli su problemi. Barbi nije smetalo, ali antike tete nisu mogle dozvoliti nevjenčani par u svom ‘poštenom’ domu. Uvjet ostanka bio je vjenčanje.
-Di ćete živit tako po partizanski dico moja! Morate prid oltar!, katehetski ih je obrađivala teta Cvita. –Ili tako ili nikako!, suglasile su se Rita i Gita. Barba Vinku je bilo svejedno. Mladenci su morali popustiti i prepustiti gerijatriji organizaciju svečanog čina.
Mižerno ‘registrovanje’ pred matičarom nije dolazilo u obzir. Sve se sve imalo odviti u Svetoga Marka. –Ja bi rađe da je u Vepric, pokušala je Gita. –Ko da ti iđeš u Vepirc radi Gospe! To ti je finta za usput ubrat šparoge, pa se činiš svetica!, otklonila je Cvita ideju vepričkog vjenčanja. Pao je i prijedlog za vjenčanje u fratara, no Rita je bila rezervirana. –Svaka čast fratrima, ali mi smo popovski! Oni nisu za našega biskupa Bijankovića! –Pari da vodite predizbornu kampanju, a ne vinčanje!, uzrujao se Vinko.
Makar neudate, sve tri tete, stare cure, imale su u armerunu deponirane vjenčanice, natopljene uljem lavande da se, ne daj Bože, ne bi izobale. Nakon pustih godina izvukle su ih na svjetlo dana nadajući se da bi koja mogla odgovarati nevjesti.
Mladenci su bili bez simptoma panike –Kako možete bit tako pačifiko, a pir vam je prid vratima?, ljutila se Rita –Keep calm, everything is fine!, odvratila je flegmatično Mary, dodavši usput dugi yoga –Omm..! Ritu to nije ubacilo u sfere spokoja, već je još više ražestilo –Ako te zalopatim vidit ćeš jogi i bez uzdisanja! Ne znajući ništa o yoga- tehnikama, ubacila se Cvita. –Na te jongi-madrace se niko nije pošteno naspava. Nema do šuste i dobrog štramca!
Poduzetna Gita je postavila krunsko pitanje.–Jesi odredila vinačnicu? –Very casually!, odgovorila je spremno mladenka–U rebatinke, a gori bila košuja!, objasnio je Stiven. -Britvulin mi dajte da prisudim!, očajnički je zarevala Rita. –Pustite dicu da rade po svome! Šta bi vi? Da ona stavi faculet, a on perčin i kuburu?, branio je mlade liberalni Vinko.
Sasvim se neočekivano došlo do pomirbenog rješenja. Cvita je pokazala Mary antike vjenčanice.–Kako je tou lipo! Very authentic!, oduševila se mladenka. Problem je bio što joj se na svakoj svidjelo nešto, a ni na jednoj sve. –Raskrojimo i od svake uzmimo šta joj se sviđa, pa dajmo šalturici da spoji!, praktično se oglasio Vinko. Tete su žrtvu stoički podnijele.–Ajde onda ću i ja obuć veštit, pristao je Stiven.–Ima Vinko u armerunu jedan od engleskog štofa! Šio ga je pokojni Barta. Oćeš ga probat?, sjetila se Rita. Stiven je u krajnjem očaju prihvatio.
Onda se krenulo razglabati o scenariju svadbe. Gita je bila za folkornu verziju. –Triba iznit bukliju prid vrata da se svit napije. Onda triba nać staroga svata, a na barjak metnit jednog dobrog pivca… Prekinula je Rita–Kako ne, mogla bi nabit i jednu šimiju i dva nosoroga na bandiru. Nismo mi primitivci da činimo takve šene. Mi smo jedna fina familija! Nastavila je s instrukcijama –Triba iznit dotu da je svi vide. Mary ima samo lancune na laštik, pa ćemo mi od svoje dote iznit rišelje, toledo i merlo di fondo. Za počastit goste, nikako dat najboje kolače! Razgulozat će se, pa kad dođe pir neće ih ništa komodat! Samo dobro začinjen padišpanj!Triba zvat i koga da sve slika, pa kasnije možemo kaživat litrete, nek se dive!, završila je naputke Rita.
–Nego tribalo bi se dogovorit oko spize!, primijetila je Gita. –Večera u restoran, ručak u nediju u nas doma!, imala je već plan Rita. -Triba od bikara iz Sinja odma naručit govedinu za pašticadu, privatit se vretena za motat makarune, nabavit mulama za juvu, naručit pršute ne mlađe od dvi godine. –A blagoslovit bračnu kočetu i poškropit vodom u kojoj se točalo cviće na Cvitnicu, zabrinuto je zapitala Cvita. –Oni su već davno blagoslovili i potočali šta su imali!, prekinuo je Vinko.
-A ko će bit kumovi? Ajmo rješit i to!, htjela je sve srediti u jednom tiru Gita. –Clarksovi! To su Maryni prijatelji iz UNPROFORA, na brzinu je izbiflao Stiven.–Bit će muž i žena. Ona kuma njojzi, a on tebi. Baš lipo! A jesu li katolici?, zainteresirala se pravovjerna Cvita. –Jesu katolici, ali nisu se još vinčali! –A kako se zovu?, ustrajala je na detekciji. –Ovi, kako bi reka, pa zovu se… Zovu se, John i Jack! –Kako John i Jack? Misliš John i Jackie?, začudio se Vinko. Mary je objasnila –Ne, oni dva muška, zajubjeni par! Vinka je uhvatio smijeh, a Rita je zaorjala –I oti će vam mlatimudani bit kumovi!? Došlo joj je slabo. Dok su je oporavljali, samo je Cvita bila optimistična, ne shvaćajući o čemu je riječ –Ajde dođi sebi! Pa vidiš da su katolici! Nitko joj se nije usudio precizno objasniti pravo stanje.
Mary je zauzela dominantan stav –Tou su moj najboji prijateli! Ili ouni ili ništa vinčuanje! Kumpanija ucijenjena takvom prijetnjom bila je stjerana pred zid, te su se pomirili sa situacijom.
Vižite su se primale leva-leva. Mary je u čudu gledala kako im kroz kuću prolazi cijeli grad i pola Primorja. Donosili su darove usput tamaneći goleme količine s pjatanci. Onda su stigli i kumovi. Dva fina, uglađena gospodina. Cvitu je John darovao medaljicom Gospe od Guadalupe, što ju je ganulo do suza. –Koji je to fini svit, objašnjavala je bratu –Ponudila sam im odvojene kamare, ali nisu tili niti čut! To da ne šporkamo lancune! Baš su jucki! –Jesu moja Cvita. Žrtvovat će se i stisnit u jednu posteju, samo da ti manje šumprešaješ!, potvrdio joj je berekinasti Vinko.
Popis uzvanika za pir bio je dulji od telefonskog imenika.– Who are ovi čoviki?, gledala je u čudu Mary imena nepoznatih ljudi. –E moja čerce, nismo mi bilo ko! Nije to po partizanski dva kuma i na kazan!, komentirale su tete.
Uz sve organizacijske muke, posao je bio odrađen, pir je prošao i sada su zureći u ekran gledali sve zabilježeno na VHS kazeti, ne vjerujući očima što se sve događalo, a da nisu ni primijetili.
–A vidi naše Mary kako figura u vinčanici. Pari svetica!, trabunjala je opčarana prizorom ulaska u crkvu Cvita–A šta ono velečasni govori, nu pojačaj ton! Ton nisu htjeli pojačati, jer bi izazvao Cvitin afan. Velečasni je naime promrmljao–Oprosti mi Bože, vidi ova dva šta im kumuju. Past će koji kandilir sa štropa! Kumovi, John i Jack, jedan u purpurno ljubičastom, a drugi u čelešte-plavom veštitu, nalikovali su dvojcu Dolce i Gabbana.
Kamera je prebacila događaje u salu hotela dupkom punu uzvanika. –A vidi šta će sad bit!, sjetila se Rita izbjegnutog skandala nakon najave šefa žive glazbe –A sada neka zaplešu kum i kuma! Žvelta Rita je taman u trenutku kad je Jack krenuo po Johna za valcer, otela kavalira od istospolnog partnera i zavrtjela ga žestoko po podiju. I Gita je shvatila situaciju, pa je zaturnjala sa šokiranim Johnom, gazeći ga po lakiranim postolama.
Kazeta je odavala još zanimljivih detalja. –Vidila sam!, zakričala je šokirana Cvita–Srami se Gita! Eno se vidi kako te oni kurbar Niko dira po kolinu!, optužila je sestru. –Bleko, to mi je makaraun pa s pijata, pa mi ga je otresa!, objasnila je optužena situaciju sa starim korteđantom. –A vidi tebe Vinko jarče!, sinjala je Rita nečasni dokaz sa snimke. –Najprije si u kondot uša ti, pa iza tebe Mare Pupa, pa vas nema dobrih kvarat od ure i onda izlazite jedno i drugo! -To se zaštopa lavandin u ženski kondot pa sam joj da ruke!, pokušao se izvući.
Snimatelj je zabilježio i Ritine inštrukcije šefu mužike. –Opalite jednu žešću rvatsku, ali da nije ustaška, može bit domobranska. Pa onda jednu crvenu, ali da nije puno partizanska. Onda jednu inglešku radi Mary! Muzičari su odsvirali ‘Vilu Velebita’ i ‘U gori raste zelen bor’, a za englesku odverglali ‘Oh maj darling Klementajn’.
Gledatelji svadbene reportaže još su svjedočili sljedećim momentima… Stara rodica Marijeta trpala je u saketić ispod stola fitu po fitu pršuta, sve dok pjatanca nije ostala prazna. Mate Ladro probrao je bolji beštek i deponirao po džepovima jakete. Kad ga je netko uhvatio zaplesati, jedna je pošada izletjela iz skloništa i zabola se u ‘ala Jovanka’ punđu Antice Bračke. Ona to nije ni primjetila, već se nastavila ljuljati u ritmu ‘Sve ptičice iz gore’ s tvrdom uglavljenom pošadom u fizuri. Snimatelj je još zabilježio gotovo krvavi obračun, na tlevu valjajućih rodica Kacijolić pri borbi za komad krokanta, te diverziju druga Marinka koji je potajno flomasterom ispisivao na zidu aule hotela –Živio drug Tito!
I onda je kazeta naglo završila. –Baš je bilo lipo!, zadovoljno je komentirala Cvita, sretna što nije zabilježeno kako je onoj gudi Ivanki usula u pašticadu papra od kojoj će mrskoj neprijateljici narednih dana hemeroidi krvavo propjevati.
Onda je Mary zbunjeno upitala –Sorry, a di smou ja and Stiven? -Di smo?, upitao se i Stiven. Svi su od neugode činili kuco. Zabavljeni uzbudljivim scenarijem, nisu ni primijetili izostanak mladenaca na VHS vrpci. Tako su pirovali Mary i Stiven.
Stađun je od vinčanja. Neka mladi svatuju kako im drago. Mogu utrošiti svu zaradu od sezone, te je brzo pojačanu vratiti u vidu kuverti. Mogu i elegantno povesti kumove na hamburgere, pa odjedriti na Maldive. Ako ih veseli neka i potiho opale po pirotehnici. Bolje da pucaju oni nego ne daj Bože netko drugi. U svakom slučaju -Živili mladenci!
Piše Marino Srzić / foto: privatni album
