‘Do Božića ni leda ni glada, od Božića i leda i glada!’, spominjali su naši stari poslovicu nastalu na iskustvu mižerije. Nažalost ova pučka šentenca postaje opet aktualnom. Poskupljenje struje, vode, plina, benzina, zasada još ne i arije, utjerali su strah u kosti, te sa zebnjom iščekujemo nove kuverte s friškim krešimentima. Sezona koja nikad nije bila tako berićetna još uvijek traje. No čim prvi turist zamantan ‘domaćim’ vinom prijeđe granicu rivijere na Dupcima, krenuti će konfužjun. Početi će panična potraga za zaostalim novčanicama između lancuna po armerunima i brojati će se kovanice ostavljene po kantunalima. Usput će se i vršiti strateške pripreme za prijelaz s pokojne kune u sumnjivo dobrodošli euro. Tako ćemo do Božića prodeverat nekako, a od Božića, ako ne nikako, onda sigurno svakako. Kako ko zna i umi!
Pod našim nebom ništa novo. Uvijek se valjalo nekako snalaziti. Vremenom smo stekli genetske predispozicije za tašelavanje buža na takujinima.-Gazdarice, a šta vam radi ćerka van sezone?, pitao je furešt iznajmljivačicu Anticu. –Ona vam radi, kako bi to rekla? Na koronarno! –O lepo! Ko bi reko da je doktorka za srce i vene, začudio se turist. –Ma kakva doktorka, prekrstila se Antica. –Iđe koronarno čuvat tuđu dicu i šumprešavat bojim drugaricama lancune, objasnila je. –Aha! Oćete kasti honorarno! –E to! Isti đava!, potvrdila je ‘koronarna’ iznajmljivačica.
U razdoblju poraća kasnih 40-tih godina prošlog stoljeća, obilježenog UNRINOM pomoći Trumanovim jajima, ‘koronarnih’ poslova u opustošenoj zemlji gotovo da nije ni bilo. Domaća urođena huncutarija ipak je nalazila načina za doći do dinara više.
Danas ćemo iz naftaline izvući slučaj Lovre i matere mu Luiđe. Pred rat su se našli u Splitu, pa tamo i ostali. Lovrina profesura latinskog i starogrčkog postala je demodiranom. Klasična je naobrazba spala na niske grane, te je valjalo naći nešto za preživjeti.
Šjora Luiđa je žugala –Svak se snaša! Eno su nećaka od blagopokojnog Uzoritog poslali u Beograd da uči dinplomante kako se pozdravjaju kardinali! –A moraju ih učit kad je oni čobanin pozdravio biskupa sa- Hvala na domaćinstvu i da pozdravite drugaricu!, nasmijao se Lovre.
Cijelu je noć Luiđa dumala kako naći sinu nešto za zaraditi. Do zore se mučila, a onda tvrdo zaspala sjetivši se rješenja. Ujutro se uputila u tajnu misiju. Obavivši razgovore, svečano mu je priopćila – Našla sam kako ćeš zaradit šolde, a za ne ruvinjat se! Bio je sumnjičav –Ma ko drži do moje naobrazbe. Nemam kome davat ni repeticije. –Bijaš izabrat matematiku! Ko će ti dolazit učit latinski i grčki. Popi znaju latinski, a Grka u nas ni po svići! –Kako ću onda zarađivat? Krenula je oprezno.-Jel ti lipo znaš sastvajat pismice?, klimnuo je glavom. –A znaš li učeno govorit?, opet je potvrdio. –E pa pisat ćeš, a digo i držat govore!, -Aaaa?, osta je išempjan. –Vako, pojasnila je –Jutros sam bila u onog iz Gornjeg primorja. Taj je daleko dogura priko partizanije. Osta je ruvinjan u ratu i nije za teren, pa su ga stavili u Odjel za kulturu. Nije baš pismen, a kad zapuše jugo počne mucat i stirič ušima.
Zato ćeš ti pisat govore kad se budu otvarale škole i obdaništa. Kad bude jugo onda ćeš i čitat. Ako je na buru onda ne moraš, jer onda ne muca. Ima još! Bila sam u don Anđela. Služi u župi di živi puno starih matera od važnih drugova. One će ove zime hametice umirat jer su najavili veliku gripu. Te su žene zavitovale sinove da ih pokopaju po crkovnome, a dica su im pristala ako uz popa bude i jedan govor o NOB-u. Don Anđelo se boji da štogo ne zahebe, pa ćeš ti pisat i čitat na sprovodima. Tebi neće niko zamirit jer nisi ni od jednih ni od drugih. Za plaćanje je ovako… Oni mucavi će ti platit iz kase Komiteta. Don Anđelo će dobit dobre manče za ukopa, jer će za matere od velikih drugova odrišit kesu i crveni i crkovni.
Lovru je parilo kolpat –Ti ćeš od mene napravit picigamorta, dobro da mi nisi dogovorila i pokapat mrce! Odmah ga je podušila –Blekove! To je čast. Prvo su govore držali samo viđeni judi i poteštati. Ovi još nemaju pismenih, pa im triba kogo sročit. Ne može čovik pod ploču ko da je otiša do bikara kupit govedine. Triba dat malo jepijeteta!, sjetila se da je negdje čula tu riječ. –Pijeteta majko ne jepijeteta!, – Hebe se mene može i pijata, samo se tribaš uputit!, odgovorila je praktično.
Prva je prilika došla brzo. Umrla je majka nositelja Partizanske spomenice. Bila je velika lizioltarica, pa je sin breca –Lako šta moliš. I druge idu u crkvu i niko im ne smeta. Ali ti i primaš stranu neprijateljsku propagandu!, pjenio se. –Je li moj! Da vam Sestrime Gospe od Karmela ne bi srušile Partiju? Štampu primam šoto banka iz Padove, pa šta? Ne razumin šta piše, ali mogu isić slike Svetoga Ante i stavit ih u kvadar. Šta bi ti? Da rižem iz Slobodne onu ćunku Rankovića, pa da ga metnem povr posteje!, užgala bi se roditeljica. Prvoborcu su na sastancima servirali njene nepoćudne klerikalne aktivnosti; pjevanje Rajska djevo kraljice Hrvata nasred peškarije ili napad na jednog malešnog kojeg je zatekla s fitom kruha s mašću na Veliki Petak. –U grob ćeš me otirat! Nije ga obadavala. –Samo ti po svome, a ja ću po svome! Po svome je i umrla.
Obećao je materi crkveni ukop i toga se držao. S don Anđelom se dogovorio da ništa ne govori osim molitve. Ipak trebalo je reći koju riječ. Kako se nitko nije usudio prihvatiti posmrtnog slova, angažiran je Lovre. Luiđa se otišla raspitati malo više o pokojnici. Bićerin vamo, bićerin tamo i vratila se zamantana ko tuka. Lovre je shvatio koja je ura. Promptno je djelovala. -Uzmi lapiš i piši, ja ću ti složit govor! Što je drugo mogao nego poslušati. –Ja sam mislila počet ko dr Ilija Despot, najboji govornik u Makarsku. -Evo vako, piši! Draga Mandalina! Raniteljice gladnih tića iz gnizda svoga. Doša je teški čas kad ti moramo zadnje zbogon reći. Ajde boje zadnje zdravo, to je sad u modu, sjetila se –Svi su nan se rugali da smo mulci. Ti si nam lipo objasnila kako su ćaću ubili Turci. S otin si dokazala da su našu familju okupatori uvik u crno zavijali. Imali si veliko srce ter si opraštala i dušmanima. Apožito Talijanima za vrime rata. Kad bi došla doma i donila vojne konzerve, kazala bi da si opet zahebala okupatora! Ko zna kakve si sve diverzije radila, a da ti to niko nije za zaslugu zabilužio. Samo ti je priznala šjora File kad je javno izjavila –Više je naša Mande force iz okupatora isisala nego cili partizanski korpus!
Lovre nije znao bi li se plakao ili smijao. Na kraju je shvatio da se mora uzdat u sebe, jer bi od materinog govora mogao završiti u pržun. Nakon što je Luiđa podmazana maliganima zahrkala, počeo je pisati –Tužni zbore, opraštamo se od drugarice Mandaline. Rođena je u siromašnoj porodici i osjetila buržujsku čizmu. Djecu je odgojila u slobodarskom duhu i priključila se NOB-u od prvog dana. Svojim ilegalnim akcijama slabila je moć talijanskih okupatora …. Okončao je sa –Smrt fašizmu-sloboda narodu, mirno počivaj hrabra drugarice!
Ishodom su svi bili zadovoljni. Mandin sin mu je u uvalio plavu kuvertu i obećao godišnju pretplatu na Borbu. Don Anđelo nije bio pri lemozini, pa je rekao poslati po ministrantu jedan bakalar šta ga je dobio iz Trsta. Luiđa je bila zadovoljna -Vidiš kako se drug opoštenio, Je i don Anđelo! Bakalar vonja ko duša! Nego čula sam da će se bit svečano primanje u Partiju u Domu mornarice, pa ćeš napisat par slova. Ja ću ti pomoć!
Lovri je dalo u glavu –Kako ću ja pisat govor za primanje u Partiju u Domu mornarice, kad niti sam bio mornar niti si mi dala da uđem u Partiju! Luiđa mu nije dala gušta –Nisam ni ja bila pop pa bi znala sročit propovid. Nečega se sjetila, donijela veliku limenu škatulu i izvadila komad požutjele karte –Evo, ovo je govor koji sam našla u crkvu posli jedne krizme. To je napisa biskup Bonefačić. Puno lipe riči! Lovri je pao mrak na oči –Kakve veze ima krizma sa primanjem u Partiju –Itekako ima! Sve ovo šta se danas radi bilo je i prije samo pod drugom firmom. Prvo se išlo masovno za Tijelovo na procesiju. Curice bi obukli u bile veštice i posipale bi cvićem di je prošlo Presveto. Ovi danas isto čine za Dan mladosti. Dičica metnu crvene marame i posipaju put di prođe ‘Sveta štafeta’. Onda imamo primanje u pionire. To ti je isto ko i Prva pričest, samo bez pričešćivanja. Malešni govore zakletvu maršalu, a prvo su se kleli Svetoj materi crkvi. Onda iđe krizma. To je kad si zriliji i možeš razumit tajnu vire. Tako je i sa primanjem u Partiju. Kad poćneš svaćat doktrinu od onoga Marxa s velikom bradom i druga Lenjina s malo manjom bradom, možeš uć u Partiju. Za krizmu bi te nauk vire ispitiva biskup, a sada ih za ulazak u Partiju ispitivaju sekretari. Vidiš da je isto! Narodu triba teatra! Lovre je promislio kako mu mater i nije bleka. Nastavila je –Nešto je drugčije! Prije ako bi ti triba posal, ne bi reka meštru –Zdravi bili, ja sam krizman, pa vas lipo molim da me namistite za šegrta! Meštar bi ti reka da si blekast, jer svi smo bili krizmani, ali nije svak bio umitan za radit! A danas u molbi istaknu da su u Partiji! A zašto pišu ako kažu da to nema veze sa službom i da smo svi isti prid narodom! Može bit da će za sto godina tribat krizma za dobit posal, ali mi to nećemo doživit! (Lovre je dugo živio, pa je nešto slično i doživio).
Cijelu su noć prerađivali svečano slovo za krizmanike biskupa Bonefačića. Katoličku mladež su pretvorili u mlade svjesne drugove, Vatikan u Centralni komitet, svece mučenike u narodne heroje i konačno Svevišnjega u najvećeg sina naših naroda. –Bože mi prosti šta smo učinili! Ne bi nas ni Sveti otac ispovidio!, prekrstila se Luiđa. –Ali šta ćeš, triba priživit!
Čekala ga je nestrpljivo da se vrati s proslave. Ušao je na vrata s bocunom prošeka i manduletom. Strogo je rekla –Lako ćemo mi zasladit! Di su jaspre? Prebrojala je sadržaj kuverte i oblizala brk. – Meni je Sveti Klemento prišapnio kakvi govor tribaju drugovi! Lovre je promislio je kako još nitko nije napisao govor za komuniste nadahnut svecem. Mater je slavodobitno izjavila –Bez mene bi moga samo na tri štacije: u Bazanu, na fratarski kazan ili pod Sveti Petar!Nadajući se kako nam u budućnosti ni jedna od navedenih štacija nije suđena, držimo se hrabro. Kamarin će vas i nadalje pokušavati korađat ili ako ništa drugo barem vam nakratko skrenuti misao s krešimenata. Da im krešimente njihove!
Piše Marino Srzić / foto privatni album
