‘Običaj da se ‘dočeka’ stara godina postao je u Makarskoj skoro općenit’, zapisuje kroničar župe Svetog Marka, prvoga dana 1958. Mislio je pri tom na doček Nove godine koji se odvija u noći Silvestrova. Zapisivač ‘doček’ pomalo ironično stavlja pod navodne znakove kao da se čudi i ljuti na ovu ‘novitadu’, premda običaj već odavno nije bio nov. Razlog ljutnji su poluprazni banci na svečanoj misi 31. prosinca, kada se pjeva zahvala Bogu, tradicionalni ‘Te Deum’, ‘Tebe Boga hvalimo’. Većina je vjernika sigurno izostala radi priprema za feštu.
Kalendarska promjena stare znamenke u novu, ljude već dugo ne ostavlja ravnodušnima. Sukladno duhu vremena događaj se pojavljuje i u starim zapisima. Domaći ljetopisci-franjevci zasigurno nisu zbrajali turističke utrške u prethodnih 365 dana, niti izvještavali o koncertima na otvorenom uz bogatu ponudu koktela, no svojevrsnu inventuru protekle godine su svakako bilježili. ‘Na novo lito braća se u samostanu omrsiše blagujući dobra mesa i napojiše crnjakom od prošle jematve’ Takav bi zapis stajao uz berićetno i plodno razdoblje u protekloj godini. Za loša ‘zemana’ bilješke su tužne, baš kao i mižerno staro lito: ‘Jedva da imadosmo i štogod za staviti na trpezu, jer prošlo lito bijaše jalovo i ćemerno. Ne daj nam Bože opeta takove godine’.
Uz sve ‘mudroslovno’ i religiozno promišljanje o neumitnom proteku vremena, inventure prošlog i očekivanja vezana za novo ljeto, gotovo se uvijek svedu na ono najpraktičnije. Urod polja i intrada, zdravlje i škapulavanje od prirodnih nepogoda i ratova, te naravno nada da će štumci biti puni. Ovoj posljednjoj želji ne treba zamjeriti. Ne radi se o onoj hedonističkoj filozofiji: ‘U se, na se i poda se’, već na razumljivo nastojanje da se kako-tako preživi.
Na samo Silvestrovo i prvi dan u godini, ambicije oko pijata postaju zahtjevnije, razvicanije, te često idu i preko ograničenja kućne kase. -Dok dur-dur!, mislile bi stopanice odvajajući i zadnje šoldo za koji bolji bokun, ne žaleći pri tom što će u danima koji dolaze morati ‘stavit zube na škanciju’.
‘Luda noć’ oduvijek je obilovala ludorijama. Puca se tondinima i maškulama, pretečama današnjih pirotehničkih sredstava, te izučeni barutar Š. iz Makra ima pune ruke posla. Buka ometa svečanu misu, pa se svećenik prijeti barutaru da ga neće ispovjediti i pričestiti ukoliko nastavi svoje proizvode nuditi razuzdanoj mladeži. On mu spremno odgovara -Velečasni moj, ako ne prodam tondine i rokete, neću zaradit ni banice. Ako ništa ne zaradim neću imat čime ni grišit, pa mi onda ispovid ni ne triba! Svećenik ovakvo opravdanje za ‘dilanje’ svečarskog eksploziva nije komentirao.
Na selu važnu ulogu ima koledavanje, organizirano čestitanje Mladog lita uz niz popratnih običaja. Koledari pohodeći kuće pjevaju: ‘Dobar večer, domaćine ovde, na dobro vam Mlado lito dođe! Rodilo vam vino i šenica i nevista mlađana ditića…itd.’ Sve to zvuči dobrohotno i plemenito. Interpretacija stihova u gradu, zaslugom berekinastih stihoklepaca, mijenja se u pikantnije koledarske poruke: ‘Nabrekle vam sise i guzice, dajte nama mlade cure za ljubit se!’ Na izvrtanje čednih strofa u lascivne, od kojih je ovdje zabilježena najčednija, u katoličkom tisku reagira Križonosac, pod kojim se pseudonimom krije pero don Nikice Ribičića: ‘Stid i sram rumeni lice pobožnih Makarana na takove razvratne refrene što ih urliče divlja mladež od samog vraga nadahnuta. Preci nam se prevrću po grobovima zbog onoga što učiniše od lijepog narodnog koledavanja. Na ovu psost treba reagovati redarstvo, no teško, jer upravo među bukačima vidjeh sinove iz najodličnijih makarskih familija dobro novcima podmazanih. Sodoma i Gomora u najsvetijem dijelu godine Gospodnje!’
Bučne i vesele narodne fešte po kalama pamte se po berekinadama, dvobojima suhim bakalarima, postavljanjima trapula na vratima portuna, izlijevanjem sadržaja vrčina po pragovima. Katkad se granica opasno približava skarednom. Atmosfera na jedan dan poprima sve odlike raskalašenog karnevala. Spontano se bumbi i papa po konobama i krčmama uz pune žmule i krvare glave ranjene bocunima u nekom od začetih pijanih skandala. ‘Igruša nađe plakušu!’, rekao bi narod. Ipak sve ne završava s ‘plakušom’, već sa čestitarenjem, grljenjem i bratimljenjem.
Organizirane fešte s bogatim jelovnicima uvode kavanari i hotelijeri. Na takvu silvestarsku rastrošnost, svećenik s oltara opominje -Braćo budite skromniji! Ne ludujte! Bog nam je darovao Božić, a čovjek je izmislio Novu godinu! Ljutita na ovakvu poruku, na šimatorju ga poslije mise dočekuje jedna siromašna gulozača, nesretna što još nije uspjela prištedjeti za barem bokunić odojka. -Velečasni, ako je Bog svima darova Božić, zašto i meni nije darova pečenu tuku ko i vama? I ako je čovik izmislio Novu godinu, zašto je meni izmislio puru, a vama pečenu gudicu? Protiv ovakvog tumačenja pastirske poruke župnik nije imao spremnog odgovora. Novogodišnja gudica malo mu je prisjela, ali ne toliko da ne bi guštao u vrućoj hrskavoj korici. Rečena kuma buntovničke naravi, novogodišnju gudicu nije blagovala, ali joj je kokošica na tingul sasvim dobro pristala.
Je li pretjerano i neukusno sve novogodišnje nade ubaciti u bronzin i čekati da se nešto pozitivno ušufiga i upadne nam u pijat? Možda je neumjesno i svaki Kamarin začiniti spizom. No, to nije bez razloga. Uostalom iz Makarske smo. Nadamo se i mi svim srcem miru u svijetu, da nas minu nenadinje i frontovi, te da se plemenito množi, a zlo krepa. No, ‘vaja i jist’!
Zato još jedna fjaba vezana uz spizu i Mlado lito. Glavni su joj akteri stari bračni par koje je autor redaka dobro poznavao. Da ne dođe do skandala ili tuženja uvrede časti od strane živuće obitelji, samo će im imena bit privoltana. Ostalo je sve bilo upravo onako kako piše.
U kalendaru kužinavanja, neki datumi su izazivali pravu paniku. Botun za alarm uključio bi se danima ranije, pa bi se sirote domaćice dizale ranom zorom i sjedeći na štokrli u kužini očajnički buljile u prazno. Iznurenima od neprospavane noći pred očima su im poredani kao soldati u vojnoj vrsti, marširali; šniceli, teleći butovi, odojci i oborita riba. Ta vojska spize ulijevala bi im strah u kosti više od čete lajona ili drugova milicionara. One labilnije takva fatamorgana ne bi napuštala satima, a one smirenije bi prekinule teško nervno stanje uzevši lapiš u ruku i zapisujući što sve treba nabaviti. Tako je radila i šjora Mira. Njeni su popisi za veliku spizu uključivali ne samo namirnice, nego i temeljit opis uz svaki artikal. Uz naznaku –odojak pisalo bi: ‘Pola gudice, ali da nije stara nego dignuta od mlika. Mora bit žensko, nikako muško, jer se onda čuje po žestokom vonju. Nek je za života bila od one crne vrste. Takve su najbolje za ispeč!’ Raspisala bi se Mira o upokojenom odojku, kao da piše posmrtno slovo o liku i djelu drugarice gudice, a ne običnu narudžbu za meso koje će skončati u lošteri. Esej uz ribu bi bio također maštovit: ‘Neka je bistrih očiju i tvrde škine, a ne pribivene ko u mene zarad velikog truda.’
Literarnog opisa nije bila lišena ni verdura: ‘Dva kila kupusa zelenoga kojega je biokovski led opario. Ako je iz vrtla blizu puta triba ga zaobič. Nikako ga uzimat u kume Ivke, jer je plisnjava i pušta pase da u vrtlu učine potribu’ Slikovitim uputama za kupnju, šjora Mira bi napunila cijeli arak trgovačkog papira, pa ga predala mužu-mučeniku Lovri, kao da mu predaje diplomatsku vjerodajnicu. –I sve ovako moraš pročitat mesaru kad uđeš u bikariju. Ako im sve ne špjegaš kako sam zapisala možeš cilu spizu bacit u škovace! Lovre je godinama iščitavao eseje o štrakulima i bržolama, dok su ga mesari u čudu gledali.
Traktati su bili posebno dugi pred Silvestrovo, za najvećih fila pred butigama pa ga nitko nije obadavao. Onda mu je bikar Jako otvorio oči –Šjor Lovre šta god da vam je ona vaša zapisala, ne vridi vam ni po banice, jer ćemo vam ionako prodat šta je nas voja! Zato lipo učinite đir, naručite spizu i ajdete u Brejansku s judima bićerinom ispratit Staru godinu. Kad se malo zamantate, vratite se po borše i ajdete doma! Otkako je poslušao mudri savjet, Lovre je bio miran. Mira bi i tako za sve što bi donio žugala –To ne bi ni pas s maslom pokusa! Rađe ću svoga mesa pojist nego ovo smrdljive gudetine! Eto ti pa labaj! Na kraju je u slast labala slađe od njega, pa bi tako dočekali Novu godinu. Ona je već iza ponoći smišljala popis za post-novogodišnju spizu, a on sanjao novu turu bićerina u Brejanskoj.
Dragi pratitelji Kamarina, napunite pijate koliko vam takujin da lufta i osladite se u zadnjoj spizi službeno plaćenoj s domalo pokojnim kunama. Ne preračunavajte ništa u eure da vam spiza ne prisidne. Ako ćete staroj godini dat nogu u guzicu negdje na otvorenom s dobrim društvom, izmanitajte se i isprdecajte. Neka vam je sav grij u tome! Ako ste osuđeni na male ekrane, isključite TV kada krenu poruke poglavara. Iz godine u godinu, ispod kojeg god barjaka bili, govore isto. Uzdajte se u sebe i u ono u što vjerujete. Poljubite one koje volite, a ako nemate za pegulu koga, ne zaboravite da postoji i ogledalo. Zakoledajte! Primjerice ovako: ‘Apartmani nam krcati turista bili, novih bazena puno napravili! Maslinade nam dozvolu za gradnju dobili, pa još jednu kašun-vilu sagradili!’ I koledavanje je podložno trendovima!
Sritno, zdravo i berićetno mlado lito od svega srca želi vam čuvar makarskog Kamarina! Živili! Dabogda da ovako i dogodine!
Piše Marino Srzić: foto: privatni album
